Misli očešljane vetrom

1.

Dugo je za tebe preteško. Bar za sad. Piši kratko. Kratko!
Piši o onome što znaš. Ne piši stvari koje ne znaš. Ne blamiraj se.
Ne blamiraj se do kraja.
Piši ono što znaš.
Ne pravi se pametan! Ne varaj sam sebe! Ne glumi ono što nisi!
Ne padaj pod uticaje, piši svoje!
Piši kratko! Kratko, kratko, kratko!
Zašto bi iko na svetu čitao nešto što je dugo!?
Dugo mora da se zna, a ti ne znaš. Ti kreneš, poveden blesavim trenutkom, a onda najednom puf! Ništa!
Piši kratko!
Skrati priču, kako god.
Pre si mogao da pišeš duže, sad ne smeš.

Bog će mi već oprostiti što ne verujem u onu Knjigu koju je obznanio prvi put posle Nikejskog sabora rimski imperator Konstantin, čitao sam je kao nečitljivu epsku fantastiku; i što izbegavam da čitam inače takozvane "bogougodne" knjige, jer to su pisci koji nisu ni njemu najmiliji; Bog više voli da vodi računa o "zabludeloj ovčici" nego o papi ili parijarhu; Bog će mi oprostiti što nisam kao svi ostali "sveti" pre toga ubijali za krst pre nego što su umrli mučeničkom smrću; Bog će mi oprostiti što čuda ne činim niti u njih verujem!
Bog će mi oprostiti što verujem...

Bol ogoli. Jer, nema kazne bez greha. Preispituješ se. Da li je greh jednak boli? Ili je veći? Ko će ga izmeriti bolmeterom u sebi kad si sam sebi svoj tužilac i sudija, sam svoj grešnik i dželat?

Evo dobih vremena, i želju veliku, a suludu, pismo da napišem, tebi, prijatelju moj što negde daleko si, gde pisma retko dolaze... Da ti kažem da sam dobro, a i tebe kako si, da priupitam? Da te podsetim na dane kad je sve dobro bilo, kad se družilo i pilo... iako te podsećati ne moram, jer sve već i sam znaš! Da ti kažem da ni ovde više takvo vreme nije, i dalje se pije, ali nema nas... Ostavili smo svoje srećne godine i otišli kud ko, mislili smo bolje će da nam bude, ali bilo nije! Novac, taj prodani bog kome pohrlismo, zavara nas i rastavi! Ali avaj, on traži da mu se po vasceli dan klanjamo,...

Upitao sam sebe, gde su sad tvoji prijatelji u koje si se zaklinjao, imaju li možda neke druge, lepše, bolje prijatelje nego što su tebi nekada bili? I vidim sebe kako sipam rakiju od šljive u čašicu, dižem je i nazdravljam nekome, ali odgovor još nisam dobio...

Upitao sam sebe, gde ti je nestala ljubav koju si u srcu nosio, zar su ti ostale samo te izbledele crno-bele slike, kao podsećanje na greške koje si učinio? I vidim sebe kako listam stari crno-beli album iz prošlosti, ali odgovor još nisam dobio...

Upitao sam sebe, gde je granica tvog poimanja ljudskih odnosa i kad...