buket12345

BUKET
„Ptice lete na jug i vraćaju se“, kaže jedna pesma, posle nekoliko stihova sledi „ljudi ognjišta gase zbog sudbine zle“. „A ja bih još samo malo pjevao, ja bih još samo malo ljubio,...“, razmišljaju svi. U duši anđeli golgotu doživljavaju i preživljavaju kroz celu ljudsku istoriju.
Dve ptice lete od Egejskog mora do Veternice i Južne Morave praveći pauzu u Vardarskoj dolini. Odande nam donose seme Božura i Irisa.
Za vreme turske opsade Grčke i zuluma nad starosedelačkim stanovništvom braća Konstantin i Gavrilo se sa ostalim izbeglicama zauvek iseljavaju na sever. Konstantin sadi Božur na Kosovu i ostaje tamo trajno da živi. Gavrilo produžava na sever, sadi Iris i po njegovom imenu svo njegovo potomstvo dobija prezime Gavrilović. Od Grka nastaju Srbi. U novoj sredini doseljenici se aklimatizuju i ispunjavaju svoje želje živeći kao sav normalan svet. U svemu dele sudbinu starosedelačkog stanovništva.
Dimitrije sadi Jasmin. On je poznati trgovac. Tokom setve upoznaje Stanu koja seje Kadifu. Zaljubljuju se i ubrzo venčavaju.
Jovan umire po rođenju. Jovanka umire sa nepunih godinu dana. Stojan umire od dečijeg frasa u trećoj godini. Njihove grobove prekrivaju bele rade.
Vida raste kao i ostale devojke. Lepa, vredna, uredna, dostojanstvena. U bašti sadi ljiljane.
Aleksandar se igra na ulici sa ostalom decom. Razlikuje se od njih samo po tome što voli da crta i sadi lale.
Persida je lepša od ostalih devojčica u kraju i u svojoj saksiji sadi margaritu.
Ruža je dobila naziv po cveću. Ona je lepa, suptilna i plemenita.
Bora stalno postavlja pitanja i lepši je od ostale muške dece. On sadi narcise.
Đorđe živi i radi u Kosovskoj Mitrovici, gde ima i svoju štampariju. On sadi đurđevak.
Nakon niza mirnih godina Dimitrije ispija napitak i umire. Sutradan počinje Prvi svetski rat.
Vida preživljava rat, udaje se za imućnog meštanina.
Aleksandar takođe preživljava rat, postaje direktor Pozorišta u Leskovcu i ima skladan i srećan brak.
Persida biva kratko vreme udata u Osijeku ali slobodoumna duša ne trpi bezrazložne stege. Beskompromisno i bez predrasuda se razvodi i vraća kući. Divno peva i šije.
Ruža se u poznim godinama srećno udaje za arhitektu Dušana Đjorđevića, koji učestvuje u gradnji Skupštine Kraljevine Jugoslavije, vozi među prvima rols rojs i živi u takozvanoj Palati Albaniji u Beogradu.
Bora studira farmaciju isprva u Zagrebu. Tamo se upoznaje sa pripadnicima Socijalističke partije i sa njima demonstrira. Tom prilikom biva ranjen i izbačen sa fakulteta. Studije nastavlja u Pragu ali se vremenom stvaraju uslovi za povratak u Zagreb gde nastavlja i okončava studije. Postaje ugledni apotekar i osnivač farmacije u Leskovcu.
Jovan, Jovanka, Stojan, Vida, Aleksandar, Persida, Đorđe, Ruža i Bora su potomci Dimitrija i Stane. Svi oni dišu bićem cveća. Otuda buket.
Šta ih vezuje?
Poreklo, gen, krv, vera i duša. Takođe ih vezuju mora, reke i planine. Na žalost vezuje ih i patnja.
Ta loza se gasi a od materijalnog bogatstva ostale su samo čestice. Zato žive sećanja koja se prenose sa generacije na generaciju. Utešno je da bilje sađeno njihovim rukama preživljava i evoluira.
U stvari, bogatstvo je relativna kategorija. Možda su baš oni potomci antičkih imperatora koji su imali velika imanja, vlast i moć a preci su im napustili otadžbinu vozeći se konjskom zapregom i bili su srećni kad su došli u Srbiju i dobili osnovne uslove za život.
Šta je sreća?
Za njih je to bila sloboda, ljubav, razumevanje, zdravlje i egzistencija. Bili su netrpeljivi prema svakoj nepravdi. Njihov buket je raznolikost u svakom pogledu, harmonija i ljubav.
Na žalost, kao i sve u prirodi i buketi se menjaju. Ptice raznose seme, biljke se oprašuju, neko seme jedu životinje, neko se suši, neko opstaje. Razumljivi su prirodni zakoni ali šta je sa ljudskim?
Zašto su neki ljudi bezosećajni za tuđe patnje i stradanja?
Čemu ratovi kad ionako postoje nepogode i bolesti katastrofalnih razmera koje prete čovečanstvu?
„Da sam ja neko...“ govori sledeća pesma.
Danas poput prethodnog buketa mnogi ljudi savladavaju velike razdaljine tražeći osnovne uslove za život. Sa sobom nose samo najvrednije stvari koje usput prodaju da bi preživeli i nadaju se spasenju. Tako do određenih crta zvanih granice dok se rampe ne spuste. Možda među njima rastu nove nacije i umovi.
Zorana Gavrilović