Postojanje

Постојање

Пре него што смо настали
Погледи су засјали,
Речи затрепериле,
Усне поцрвенеле.

Подитељи мили
Одувек су били.
Остали су драги
У животној саги.

Кад смо мало порасли
Љубави смо дорасли
Волећи мезимце
Као кућне љубимце.

Потом смо сви слушали
Како су се други кушали
Чувајући речи
Које време лечи.

Када одрастосмо
Свет познасмо
Живот схватисмо
И лекцију научисмо.
Да је љубав вечна,
Тужна или срећна,
Да је има свуда
И да постиже чуда.

Она нема границе,
Географске станице,
Рaсе, вере, касте,
Она стално расте.

Зорана Гавриловић