Argus Books Online Magazine #17 - VAŠARSKE, FESTIVALSKE I KARNEVALSKE FANTASTIČNE PRIČE

Тема: вашарски, фестивалски и карневалски празници, свеједно да ли су у питању рурални мотиви сеоских вашара и панађура, или мотиви урбаних и модерних фестивала и карневала.

Код нас постоји пуно вашара и панађура који се одржавају на разне празнике и прожети су мистиком, а такође имамо и урбане догађаје на којима се дешава све и свашта, па су самим тим погодно тло за фантастичне приче.

Други ослонци оваквих прича би могли да буду Бредберијев роман “Нешто нам се зло привлачи” и Лавкрафтова прича “Фестивал”

Приче, поезију и есеје слати на мејл: tortilja2017@yahoo.com

Рок: 15. април 2017. године

Уредник: Аксентије Т2 Новаковић

Evo naslovnice ABOM #17

Objavljen je majski broj

Argus Books Online Magazine #17: VAŠARSKE, FESTIVALSKE I KARNEVALSKE FANTASTIČNE PRIČE

Pročitajte onlajn ili preuzmite PDF

Objavljen je majski broj Argus Books Online Magazine #17: VAŠARSKE, FESTIVALSKE I KARNEVALSKE FANTASTIČNE PRIČE

Pročitajte onlajn ili preuzmite PDF

http://www.argusbooksmagazines.com/argus-books-online-magazine-17-vasarske-festivalske-i-karnevalske-fantasticne-price/





REČ UREDNIKA

Poštovani čitaoci,
pred Vama su odabrane i uređene fantastične priče sa konkursa posvećenog vašarima, festivalima i karnevalima.
Među njima se nalaze priče dobro poznatih pisaca sa ovih prostora - Stevana Šarčevića i Tihomira Jovanovića, kao i priče autora i autorki čije vreme tek dolazi - Edhema Tanovića, Alme Zornić, Tatjane Milivojčević, Milovana Lalovića i Tamare Babić.
Tu su i priče Snježane Prlić, Tamare Petrović i Tanje Gavrilović, kojima pojavljivanje u ovom broju Argus časopisa predstavlja fantastično vatreno krštenje.
Ono što izdvaja ovaj broj Argus časopisa je činjenica o njegovom pravom internacionalnom karakteru, i to zahvaljujući priči višestruko nagrađivanog američkog horor pisca mlađe generacije, koji radi pod pseudonimom M. Amanuensis Sharkchild, a kome je ovo prvo predstavljanje i objavljivanje van Amerike.

Reč-dve o samim pričama:

Ime majkino (Severnjak & Tyffany) je koautorska priča, i u njoj se mistika vojvođanskog vašara s kraja 19. veka prepliće sa stravom i mitološkim motivima.

Azrail (Edhem Tanović) je priča koja je ujedno i omaž Glišiću, a govori o starcu koji je jednom izmolio život, a drugi put pokušao da prevari Smrt.

Avetinja (Alma Zornić) je folklorno hororična priča o čoveku sa mučnom porodičnom tajnom, koji je krenuo na teferič.

Tu ni Bog ne pomaže (Snježana Prlić) je veoma mračna priča, koja nam, u ezoterijskom maniru madam Blavacke, na strašan način opisuje jezivu situaciju u kojoj ni Bog ne može spasiti onoga ko mu se svim bićem moli.

Ko ulazi neka ostavi nadu (Tatjana Milivojčević) je bredberijana u kojoj je prikazan doživljaj petorice dečaka u kući strave na seoskom vašaru.

Nebo puno svitaca (Tihomir Jovanović) je mistična priča, sa osvrtom na nikad razjašnjenu eksploziju koja se dogodila u smederevskoj tvrđavi 1941. godine.

Veština ptice (Tamara Petrović), još jedna bredberijana, ali sa mestom dešavanja na Exit festivalu, gde se u potrazi za odgovarajućom karmom našao stvor star milenijumima.

Sestra Mesečeva (Tanja Gavrilović) je kratka i apokaliptična priča, u kojoj autorka čitavu planetu upoređuje sa vašarom.

Rajska stanica (Milovan Lalović) predstavlja priču klasične strave, i odigrava se u davno napuštenoj ludnici, kraj koje prolazi karnevalska povorka.

Dubok je predubok tvoj san, al još dublja je java (Alma Zornić) je priča o inspektoru koji se na festivalu knjiga upleo u slučaj izvan svog poimanja, čime je dospeo u posed knjige u kojoj se kriju vrata mračnih svetova.

Obična lica (M. Amanuensis Sharkchild) nam govore o bratu i sestri koji su se obreli pod šatorom paralelnog sveta nakaza.

Ispod maske, sto đavola vire (Tamara Babić) je priča ispričana od strane inspektorke, koja po svaku cenu želi da razotkrije kakva se to jeziva tajna krije iza pojave klovnova koji napadaju ljude.

Neočekivana gozba (Stevan Šarčević) je priča izmešane mitologije i barkerovštine, prepuna eksplicitnih detalja, i predstavlja ispovest mladića koji žudi da se telesno spoji sa slovenskim bogom podzemlja.


Sjajne ilustracije za priče su radili:

Anđela Micić (Ime majkino, Tu ni Bog ne pomaže, Veština ptice, Rajska stanica, Dubok je predubok tvoj san, al još dublja je java, Ispod maske, sto đavola vire),
Milivoj Kostić (Azrail, Nebo puno svitaca, Sestra Mesečeva),
Benita Molina Álvarez (Avetinja),
Tatjana Milivojčević (Ko ulazi neka ostavi nadu),
M. Amanuensis Sharkchild (Obična lica),
i Stevan Šarčević, koji je uz ilustraciju za priču Neočekivana gozba uradio i naslovnicu časopisa.

Esej Privlači li nas nešto zlo?! je napisala Tamara Petrović.

Zahvaljujem se svim piscima i ilustratorima, a posebna zahvalnost ide Stevanu, Lazaru i mom beta čitaocu.

Do nekog narednog konkursa i novih priča, pozdravlja Vas vaš urednik
Aksentije T2 Novaković

Čitajući prvu priču za koju je trebalo da uradim ilustraciju, priču pod nazivom ,,Ime majkino” bila sam zaintrigirana, prvenstveno samom idejom da ilustrujem nešto što je jako blisko meni, a sa čime, igrom slučaja, opet do sada nisam imala kontakta.
Ova priča je čitaocu potpuno neprimetno , mada govorim ovde isključivo u svoje ime, nametnula tihu i pritajenu atmosferu horora, ali ne bilo kakvog.
Nikako ne tipične priče strave i užasa, jer ako bismo samo letimično čitali, ili neskoncentrisano prelazili redove, ova priča možda uopšte ne bi izgledala kao horror priča.
Medjutim to je ono što mi se najviše kod nje i dopada.
Baš ta karnevalska slika, taj staromodan i tradicionalan vašar sam po sebi ima nešto mistično u sebi.
Slike koje spisatelji opisuju i redjaju bez očiglednog uterivanja straha u kosti, već suptilno, vešto i pritajeno, samim opisima drvenih lutki i sl. je meni nešto potpuno fascinantno.
Takođe, uspela je da me natera da ja kao čitaoc budem na tom vašaru i učestvujem u njemu.
Opisi su temeljni i pažljivo birani, tako da na koži, dok čitam, mogu osetiti gustu prašinu i udahnuti vrelinu u vazduhu, i čuti muziku, i opet kažem, u potpunosti biti deo tog vašara i akter same priče.

Sledeća priča koju sam ilustrovala je priča pod nazivom ,,Rajska stanica“.
Ova priča je bila lično meni jako zanimljiva za čitanje.
Ima jedan linijski sled dogadjaja koji se nižu jedan na drugi, i to jako brzo, tako da se čitaocu ne ostavlja prostor za dosadu.
Zbog ovakvih, gotovo filmskih, redjanih scena u priči, čini da se priča pročita u dahu.
Situacije se u priči jako vešto pretaču jedna u drugu, iz jave u san, iz svesti u podsvest.
Smatram da je odlična ideja tog kruga, gde se priča i završava tamo gde je i počela.

,,Veština ptice“ je priča koja je meni delovala najstvarnije, verovatno zbog jasno preciziranog vremena odigravanja, a to je vreme u kojem se priča i čita.
Dakle s obzirom da se radnja odigrava na Exit festivalu, čitajući ovu priču stekla sam osećaj kao da čitam o stvarnom dogadjaju koji se dogodio na ovom festivalu, zajedno sa svim nerealnim delovima priče.
Samim tim priča je dobila na morbidnosti, jer kao što rekoh, stiče se utisak da se sve to zaista i desilo.
Ono što ne mogu da ne pomenem je da me je posebno zaintrigirala ta ideja o kradji duše, identiteta, sav taj paralelni svet vešto prožet kroz ovaj nama znan, a da nismo ni svesni njegovog postojanja oko nas.
To je tema kojom ja, nevezano za ove priče, volim da se bavim.
Takođe, u ovoj priči za mene postoji jedan lični momenat, koji me je naterao da još pomnije čitam, a to je utisak da su likovi koji se pominju zapravo ljudi koje poznajem.
Zanimljivi opisi likova i simbolična predskazanja onoga što sledi, čini priču nepredvidivom i uzbudljivom.

,Tu ni Bog ne pomaže“ je priča koja je meni, po atmosferi koja u njoj dominira, jako slična prvoj ilustrovanoj priči ,,Ime majkino“.
I ovde, vlada ta seoska sirova mistika, gde najprostiji varoški mitovi, koliko god izgledali primitivno, upravo doprinose onom najiskrenijem strahu, koji smo svi mi imali, makar kao mali.
Ova priča kao da je modifikovana priča neke starice, priča prenošena sa kolena na koleno, o zaista nekoj bolesnoj devojci koja je jako davno zaista živela u tom selu.
Baš zato ova priča koliko god bila izmišljena, zvuči tako da lako možemo u nju i poverovati.
Smatram da se zbog dočarane atmosfere lako može pretočiti u film.
Kao najbolje delove priče bih najpre izdvojila opise devojke koja biva sve bolesnija i suptilne prelaske od potpuno zdrave do polu žive.
I upravo to ovu priču čini jezivom.

Poslednja priča koju sam ilustrovala, "Ispod maske, sto đavola vire", je kao i svaka prethodna nekako bila svojstvena, sa drugačijom idejom i atmosferom.
Čitanju ove priče je doprineo i moj lični strah od klovnova koji sam imala kao mala.
Takodje sam u ovoj priči, kao i u priči ,,Veština ptice“, stekla utisak stvarnih događaja, pa to celu ideju čini boljom.
Meni najzanimljivije deo priče je efekat pisma, i sam kraj koji je potpuno neočekivan, i čitavoj priči dozvoljava da se ne završi tu gde je na kraju kucanog reda stavljena tačka, već da čitaoc sam ima pravo da je nastavi kako želi.

Anđela M.