Nešto diše u mojoj torti

Recept za „Horor Tortu“ – Kako zamesiti antologiju strave i užasa? (od ideje do promocije)

Celokupna ideja o zajedničkom, udruženom stvaralaštvu potekla je iz poznanstva i saradnje Borisa Mišića i Saše Robnika. Poznanstva sa ostalim autorima preko socijalnih mreža, foruma i portala, omogućila su im da oforme kružook entuzijasta, starijih i mlađih pesnika i prozaista koji su želeli da daju lični doprinos ovom projektu.

Nakon uspešne saradnje na projektu čiji se rezultati očekuju – pa će o njemu nešto kasnije biti reči – grupa autora odlučila je da čitaocima za novu godinu pokloni deo svog stvaralaštva. Osam autora iz pomenute zajednice odgovorila je na predlog Gorana Segedinca o antologiji novogodišnjih priča strave i užasa (Andrea Baskin, Boris Mišić, Igor Ivanišević, Ivica Milarić, Milka Knežević Ivašković, Radoslav Slavnić, Saša Robnik i Stevan Šarčević).

Najbitniji momenat u konceptu projekta koji je poneo radni naziv „Nešto diše u mojoj torti“, na šaljivi predlog Saše Robnika, odnosi se na to da je antologija trebalo da bude dostupna svima i potpuno besplatna. Upoznati sa prilično surovim okolnostima u domaćem izdavaštvu, kao i sa nepogodnostima štampanja publikacija, autori su se odlučili za eksperimentalni pristup, sve popularniji na zapadu, a polako i u našim čitalačkim krugovima.

Reč je o online izdavaštvu i elektronskom publikovanju sadržaja koje, za razliku od štampanja publikacija, ne zahteva ogroman finansijski ulog, pa je samim tim omogućeno i besplatno preuzimanje proizvoda. Krenuvši od želje da budu čitani, umesto od sanjarenja o spisateljskoj karijeri i novčanoj dobiti, autori su u „Horor Tortu“ uložili samo entuzijazam, slobodno vreme, dobru volju i nešto više od pedesetak hiljada slovnih znakova između kojih su utkali svoju viziju novogodišnjeg masakra. U želji da budu potpuno nezavisni od tradicionalnog izdavaštva, pa samim tim i u mogućnosti da svoje delo podele besplatno, autori su, u fanzinskom i DIY duhu, samostalno realizovali ceo projekat – od pisane reči, preko uredničkog „zahvata“, lekture, korekture, pa sve do korica, marketinga i promotivnih aktivnosti.

Komunicirajući preko interneta, autori su jedni drugima davali sugestije u vezi sa pričama i urednički ih disecirali, a za lekturu su zadužili Andreu Baskin. Goran Segedinac je obavio tehnički deo posla i tekstove zapakovao u PDF format za čitanje na kompjuteru, kao i u elektronske publikacije koje je moguće čitati na mobilnim telefonima i sličnim uređajima. Radoslav Slavnić je dizajnirao naslovnu stranu, po ugledu na plakate horor filmova B produkcije, čiji ga je senzibilitet podsećao na ono što su i sami radili. Upravo zato ovaj projekat ne možemo nazvati knjigom u pravom smislu te reči, već „Horor Tortom“ od raznolikih sastojaka, koju je umesila grupa entuzijasta.

Potpuno samostalno autori su pristupili i marketingu, koristeći mogućnosti koje pruža internet. Vesti o svom projektu raširili su po sajbersvemiru kroz raznolike kampanje na poznatim socijalnim mrežama, forumima, sajtovima i portalima.

Ohrabreni neverovatnim odzivom čitalačke publike i velikim brojem preuzimanja, autori održavaju i tri promocije, u Rumi, Novom Sadu i Subotici, a zakazuju i slične promotivne aktivnosti za januar. Prilikom poseta knjižarama i promotivnim mestima, autori su delili i besplatne primerke svoje torte, na CD-ovima.

Promociju u Rumi, na kojoj su govorili Boris Mišić, Saša Robnik i Radoslav Slavnić, u klubu „Buka podRumom“, ispratilo je i druženje sa mnogobrojnim rumskim pesnicima, strip-crtačima, prozaistima, aforističarima i ilustratorima. Sutradan, u novosadskoj knjižari „Serendipiti“ trojcu od prethodne večeri pridružili su se i Goran Segedinac i Ivica Milarić, koji su govorili kako o nastanku i formi zbirke, tako i o savremenim temama vezanim za pisanje i izdavaštvo i teoriju horor žanra. Poslednja promocija u 2012-oj godini, održana je u Subotici, u knjižari „Plato“, na kojoj su od autora prisutni bili Andrea Baskin, Boris Mišić i Stevan Šarčević.

U budućnosti, autori planiraju realizaciju sličnog projekta, kao i nastavak „Horor Torte“, a dotle vam žele srećne praznike i lep novogodišnji provod!

Autor teksta: Radoslav Slavnić

Pročitaj knjigu

Opširnije o prvoj zbirci novogodišnjih horor priča, preuzeto sa remix press:
Poklon masakr – osvrt na antologiju novogodišnjih horor priča „Nešto diše u mojoj torti“



U duhu novogodišnjih praznika, bacićemo pogled na nedavno objavljenu antologiju novogodišnjih horor priča „Nešto diše u mojoj torti“.

Antologija predstavlja prvi realizovan projekat kružoka sastavljenog od devet autora i autorki, a kako smo saznali, ne i jedini.Elektronska antologija horor priča sa zajedničkim motivom novogodišnjeg masakra plod je zajedničkog rada devet autora (Andree Baskin, Borisa Mišića, Gorana Segedinca, Igora Ivaniševića, Ivice Milarića, Milke Knežević Ivašković, Radoslava Slavnića, Saše Robnika i Stevana Šarčevića).
U planovima za budućnost autori navode još jednu antologiju, ovog puta sa drugačijim objedinjujućim motivom, a i u drugačijoj formi – štampanoj.

No, posvetimo se ovog puta „Torti“. Iza krvave naslovnice koja prkosi svim zakonima estetike i najavljuje stravu koja nas očekuje na stranicama ove antologije, nailazimo na mistični, ali i posve duhoviti predgovor, kojim nas autori upozorovaju na užas sastojaka od kojih je torta napravljena, a isto tako žele i srećne praznike i dobar novogodišnji provod.

Nešto više o samim pričama saznajemo od Kristijana Šarca, saradnika sajta SF-Serbia (SF-Serbia Live! - Live! na kojem je prvi put i objavljen njegov prikaz ove antologije:
Andrea Baskin, mlada spisateljica koja iza sebe već ima jedan roman (Čovek bez lica), donosi nam priču “Ko se zadnji smeje”. Mark, Sendi i Džesika novu godinu dočekuju u prirodi uz logorsku vatru, pričajući urbanu legendu o kasapinu koji otima devojke (priča me je podsetila na seriju “Da li se plašite mraka”, ko zna, možda i bude ekranizirana).
Boris Mišić je naš saradnik, koji iza sebe ima iskustvo pisanja za razne fanzin listove, nam dolazi sa pričom “Noćna straža”, u kojoj nam donosi novogodišnju noć na ratištu, među ruševinama nepoznatog sela u Bosni, gde vojnici prave orgije sa lakom ženskom iz obližnjeg gradića, ali nešto iz magle ih vreba…

Goran Segedinac je od ranije poznat publici po svojoj zbirci kratkih horor priča “Iznutra” (ako niste čitali, ispravite to što pre). On nam se predstavlja sa dve priče. „Poklon“ je priča u kojoj mladi bračni par slavi novu godinu dan ranije. Deda mraz će im doneti nezaboravan poklon… „Praznik“ je priča o majci koja i u smrti čini sve za svoje dete.

Igor Ivanišević nam stiže sa debitanskom pričom. “Gong” je gotski horor (ne bih se začudio da su spisatelju uzori Vajld i Po) o neprekidnom protoku vremena i ma kakvu mi uobrazliju stvorili ogledalo će uvek videti istinu.

Ivica Milarić već ima desetak objavljenih priča na raznim mestima, a ovde nam stiže sa pričom “Tetsuo i Čekić”. U njoj pratimo dvojicu japanskih ubica koji rešavaju probleme domaćoj porodici, a to su suparnički tabor i nova droga na tržištu koja može da izmeni svet. No, da li će nam se dopasti promene koje nosi supstanca…

Milka Knežević Ivašković, tvorac šest romana i nekoliko zbirki, ovom prilikom nam stiže s pričom „Poklon za lanjske snegove“, u kojoj je glavna junakinja ludo zaljubljena u svog doktora (očigledno psihjatra), koji se drži na profesionalnoj distanci. A junakinju kroz priču prati Rudolf (za koga više ni sam ne znam dal je brat ili druga ličnost). A da bi sve bilo fino i krasno, naša junakinja pravi plan po kom će zauvek biti jedno sa svojim ljubljenim…

Radoslav Slavnić je još jedan saradnik našeg portala, iza sebe ima jedan roman (“Nemezis”), a ovde nam stiže s pričom „Partija“, u kojoj nam priča koliko je teško biti drukčije seksualno orjentisan u Srbiji. A ako vas uz to pritiska užas jedne noći, život može postati neiždrživ, baš takav slučaj je sa glavnim junakom ove priče Markom. Uz sve to, svaka novogodišnja noć nosi i igru sa sobom, igru na život i smrt. Pred Markom je iskušenje koje će ga dovesti dotle, da bira ostati čovek ili i sam postati monstrum…
Saša Robnik je poznat po svojoj zbirci priča (“Anđeli na kocki šećera”). Ovde nam donosi pripovest „U magli“ u kojoj se dva prijatelja voze pustopoljinom Romanije, no umesto laganog puta kući ulaze u zonu sumraka. Put će ih odvesti ravno s onu stranu Života/smrti…

Stevan Šarčević je zastupljen u više zbirki kratkih priča. A u tortu je umesio dve priče. “Frekvencija” nas vodi na sud, gde optuženi roker deluje kao da nade nema (optužba glasi: “Muzikom naveo na samoubistvo više ljudi”). A onda obrt, čudesna advokatica ga ipak izvlaći. Ako ste mislili da advokatica neće imati rendevu sa đavolom i tu ste grdno pogrešili (jer logično spasila je krivca)… „Ponoćna zvona“ su priča o studentu koji je šmokljan, a biva pozvan na novogodišnju žurku od strane žešče ribe. Njegov dolazak je odmah primećen, i tako vođen sigurnom rukom domaćice odveden putem alkohola i orgija, ali to nije sve… Nadam se da nisam previše otkrio i da će te i sami pročitati ove sjajne i raznovrsne priče.

Iz znatno opširnijeg komentara Lidije Beatović, objavljivane spisateljice naučne fantastike, izdvojili smo sledeće:
Odmah da priznam: i pored njegove knjiške forme, ja ovo izdanje nisam smatrala „knjigom“ tokom čitanja. Nema ničeg negativnog u ovom mom zapažanju, naprotiv, ali tome ću se vratiti kasnije.

Za razliku od autorske zbirke u kojoj autori početnici nude desetak jedan-drugom-generički-sličan radova, ovde se otvara veća mogućnost da u nekolicini priča različitih autora i različitih svetonazora nađete nešto za sebe, a već to samo po sebi više opravdava postojanje samog izdanja. Isto tako, ovo je izdanje koje ne traži ama baš ništa što dobronameran čovek ne bi bio u stanju da pruži: ne traži pare, ne uzima tržište, ne očekuje ama baš ništa osim prilike da dođe do onih koje će možda zanimati. Tako da, oni koji to mogu i žele neka pomognu savetom i prilogom, a oni koji to nisu stanju, nek se prisete da u svetu u kom ionako već cvate hiljade svakoraznih cvetova i ovaj ima jednakog prava na svoje parče neba.

„Torta“ je, još jednom ponavljamo, novogodišnji poklon devet autora svim ljubiteljima žanrovske proze i potpuno je besplatna za preuzimanje.

Linkovi za prvu ,,Tortu'':






Zadovoljni prijemom kod domaće čitalačke publike, i nakon čak 4000 preuzetih besplatnih primeraka zbirke novogodišnjih horor priča „Nešto diše u mojoj torti“ u elektronskom formatu, autori projekta su odlučili da i 2013. godine zagorčaju zimu ljubiteljima žanrovske književnosti.

Drugi deo zbirke, „NEŠTO DIŠE U MOJOJ TORTII“, donosi nove horor priče autora i autorki iz prethodnog dela, a predstavlja vam i viziju krvavog novogodišnjeg dočeka autora koji su se u međuvremenu pridružili grupi, a među kojima ima mladih entuzijasta, pisaca već ustoličenih na srpskoj žanrovskoj književnoj sceni, kao i dve autorke iz Hrvatske, što novu „Tortu“ističe i po kvalitetu, a i po broju stranica. Takođe, u .pdf formatu ove zbirke možete naići i na izuzetne ilustracije Relje Antonića, a već u predgovoru, nakon prve ilustracije, naići ćete na obećanje da „torta nikada neće prestati da diše“, što najavljuje da nas u 2014. godini očekuje i treći deo.

Odmah nakon predgovora saznajemo šta sve muči jednog Deda Mraza, u kratkoj priči „S one strane prozora“, autorke Sandre Maksimović, dok nas Ivica Milarić,u priči „Trake“ uvodi u balardovski svet automobilskih nesreća, upoznajući nas sa strastima bića iz nama nepojmljvih prostranstava. Sledi priča„Okno K-14, Azra“, u kojoj nas Saša Robnik upoznaje sa junakom mučenim jezivim vizijama vezanim za još jeziviju prošlost, dok Milka Knežević Ivašković u priči „Nećeš pogoditi ko dolazi na večeru“ povezuje patologiju bračnog odnosa sa telesnom bolešću. U sličnom maniru, priča „Anđela“ Igora Ivaniševićapovezuje perverzne porive i gladne nagone sa krvavom prošlošću i neumoljivom bolešću, dok nam Andrea Baskin, u priči „Krokodil“ prikazuje maštoviti i fantastični svet nevinog detinjstva, zamućenog prljavštinom odraslih. Damir Mikloš, u priči „Uspavanka za Beliala“ opisuje kako je u novogodišnjoj večeri najlakše umiriti demona, a Vladimira Becić, u priči „Novi početak“, zašto je pojedine dečake tako teško uspavati za doček.

Goran Segedinac nas vraća u teške i mučne godine, kada su novogodišnje večeri bile oblivene krvlju vojnika i nedužnih civila u priči „Major“, a Pavle Zelić nas u priči „Deda mraz sa Odeljenja ‘B’“ upoznaje sa nešto drugačijim sklonostima Deda Mraza i poklonom vrednijim od bilo kojeg drugog. Priča „Darovi iz sanduka“ Miloša Petkovića, predstavlja horor fan fic tlo, na kojem će se heroji našeg detinjstva suočiti sa mračnim silama, a priča „Requiem“ Lade Vukić, setnom melodijom će odjeknuti kroz pustoš ratnog područja. Radoslav Slavnić nam u priči „Mišolovka“ govori o slabostima ljudskog tela pred sladostrasnom dušom gladnom znanja, dok nam Nenad Pavlović u priči „Trepti zvezda crvenim okom“ opisuje stravični novogodišnji doček autora koji je ceo život parazitirao nad tuđim užasom. Priča „U planinama, tama“ Relje Antonića odvodi nas u dubinu planete, prošlosti i ljudskog i nadljuskog, dok nas poslednja priča, „Igra krvi i prašine“ Borisa Mišića, ispraća u sumrak u kojem vrebaju vampiri i nagoveštava nove godine strave i užasa.

Uz obećanje da će za manje od dvanaest meseci prodisati i treća „Torta“, drugi deo ove zbirke dostupan je za besplatno preuzimanje, a sve informacije možete naći i na Facebook stranici „Nešto diše u mojoj torti“.







Treća zbirka "Nešto diše u mojoj tor3" je završena i spremna da vam osladi praznike ukusom krvi. U zbirci se nalazi dvanaest novogodišnjih priča strave i užasa (šest izabranih na konkursu i šest priča članova neformalne grupe Esnaf V).

Sadržaj:

Milka Knežević Ivašković - Uljez
Lana Bojanić - Pak
Igor Ivanišević - IzardO
Marko Trivunčević - Ivanov adet
Relja Antonić - Pogodba i pogača
Filip Nikolić - Smrt dolazi iz podzemlja
Radoslav Slavnić - T-letač
Nenad Pavlović - Vreme za ručak
Vladimira Becić - Zimski vrt
Nebojša Petković - Vreća
Saša Robnik - Područje NS
Jelena Crnjaković - Pogodba





Dragi prijatelji i ljubitelji horora,
"Novi kolači" su spremni!!!
Zbirka novogodišnjih horor priča „Novi kolači“ predstavlja specijalno desert-izdanje – posebnu poslaticu nakon krvave gozbe u zbirci „Nešto diše u mojoj tor3“. „Novi kolači“ nastali su u želji da se objavi što više kvalitetnih radova neafirmisanih autora pristiglih na konkurs za novogodišnju priču strave i užasa, u organizaciji neformalne grupe pisaca i ljubitelja žanrovske književnosti „Esnaf V“. Pored tekstova objavljenih u „Nešto diše u mojoj tor3“ – već tri godine objavljivanoj kolekciji novogodišnjih horor priča – grupa „Esnaf V“ odlučila je da sedam priča (od četrdeset pristiglih), koje su se istakle po kvalitetu, objavi i u specijalnoj desert-zbirci.
Da čitaoca ne bismo zadržavali nepotrebnim detaljisanjem, poželećemo mu srećne praznike i mnogo hrabrosti pri probijanju kroz stranice strave i užasa koje ga očekuju u „Novim kolačima“ i posavetovaćemo ga da pripazi na apetit, da nešto slučajno, ili (zlo)namerno, ne bi prodisalo i u njegovoj novogodišnjoj torti...
Sadržaj:
Marina Prohaska - Iza okuke je uvek nešto
Vojin Desančić - Snežnije i belje
Tatjana Milivojčević - Duhovi prošlosti
Mladen Milosavljević - Ponoćne siluete beogradske
Marija Lesan - Agnus Dei
Mario Lovreković - Honda
Mislava Zuppa Rašić - Kuća na kraju puta
Prijatno!




Prijatno čitanje!Smažite torte u slast!