Usaglašavanje preljubnika

Usaglašavanje preljubnika


Pričamo o svemu i svačemu. poznajemo već se neko vreme.
Pita me za zdravlje i sreću mog muža, jer se već dugo poznaju. učtivo odgovaram i zahvaljujem se, ali bezobrazno ne uzvračam pitanjem:
"A tvoja draga kako je?"... kao da sam svesna šta radim...

Namešta majicu... nešto ga žulja... ali samo ramena.

- Slične demone mi imamo samo smo različitu taktiku za borbu usavršili.
  Samo je klimnuo glavom i nasmejao se.

- Slični smo po mnogo čemu. - bez oklevanja, i bez griže savesti to izjavljujem.
 On se ne usuđuje ni da pomisli tako nešto.

- Ako o nečemu dovoljno dugo razmišljaš to postane (tvoja) stvarnost.

Sad se... kao... zbunio. ali i dalje se smeška. verovatno razmišlja da li sam u pravu i o čemu bi se toliko intenzivno moglo razmišljati.
ja razmišljam o mrtvima koje sam volela. o trenucima koje bih sa njima podelila. šta sve propuštaju. da li mogu da nas vide... pa izbegavam masturbaciju... osim kad se baš ohrabrim. razmišljam o tome koliko bih volela kada bi me uzeo u naručje i držao satima... i mazio najnežnije... danima... sad se i ja smeškam i klimam glavom, ali oboje gledamo svuda samo ne jedno u drugo.

Nekoliko minuta tišine.

- Želim te - rekao je i kao da se na trenutak stresao jer nije mogao da veruje šta je izgovorio.
- Ne sme niko da zna.

Vrlo ozbiljnog izraza lica klimnuli smo glavama gledajući se direktno u oći.

Prošlo je dosta od tada... sve radimo zajedno... lako se dogovorimo... milujemo jedno drugo... ali to niko ne zna.