Канон брдских врхова севиљске равнице

На једном брду код севиљске равнице је живео коњ који се звао Рамон. Он је био мочварни коњ, исти онај каквог виђамо у националном парку ''Доњана'' у Андалузији. А брда код севиљске равнице су били место где станују мочварни коњи из националног парка ''Доњана''.

– Рамоне! – јавља се нашем главном јунаку мочварни коњ који се звао Хавијер.
– Хавијере! – јавља се наш главни јунак Хавијеру.
– Зовем те за наш заједнички доручак – на то ће Хавијер – То ће бити најбоља прилика у животу мочварних коња нашег брда.
– Та прилика ће бити најбоља и мени – узврати наш главни јунак Хавијеру.
– Онда идемо на наш заједнички доручак! – заврши Хавијер.

И тако су мочварни коњи Рамон и Хавијер пошли на заједнички доручак мочварних коња Рамоновог брда код севиљске равнице. Међутим, Хавијеров отац је живео на тој равници и заједно са својим оцем је пио воду код газде Игнасија Море, који је био власник једног ранча. Отац Хавијеровог оца га је питао:

– Знаш ли колико је ове године расла вредност шпанске пезете у односу на британску фунту?
– Не знам – на то ће газда Игнасио Мора.
– Више него што се може замислити – рече отац Хавијеровог оца свом газди.

И тако се газда Игнасио Мора вратио у кућу свога ранча по кованице британске фунте које је скупљао. Хтео их је показати Хавијеровом оцу и његовом оцу. Када се вратио код њих, газда Игнасио Мора им покаже кованице британске фунте и рече:

– Цео свој живот скупљам кованице британске фунте. Британска фунта је најјачи новац Западне Европе. С њом се у Великој Британији јефтиније плаћа него било где на западу нашег континента.
– И запамти да је ове године вредност шпанске пезете расла више него што се може замислити у односу на ту националну валуту Велике Британије! – опомиње отац Хавијеровог оца свом газди.
– Запамтићу – на то ће газда Игнасио Мора – Али цео свој живот скупљам кованице британске фунте и њих ценим. У Великој Британији се јефтиније плаћа! Јефтиније него било где у Западној Европи. Национална валута Велике Британије је моћнија него друге националне валуте држава запада нашег континента.
– Чекај! – на то ће Хавијеров отац – Чуо сам од мог оца да је ове године вредност шпанске пезете расла више него што се може замислити у односу на валуту коју целог свог живота скупљаш. Вредност те валуте је пала исто тако у односу на шпанску пезету. А вода коју пијемо има нијансу метала од којих се праве њене кованице.
– Не знам да се у води коју ви пијете налази нијанса метала од којих се праве кованице шпанске пезете – одговори му газда Игнасио Мора – Осим тога, имам велики интерес за скупљањем кованица британске фунте, јер је она најјача у целој Западној Европи. И њу јако ценим.

А кованице британске фунте су се продале баш на дечијој пијаци на тргу код севиљске градске куће. Њих је продавао сицилијански дечак који се звао и презивао Исидоро Коста. Од њега је газда Игнасио Мора куповао кованице британске фунте. Дошао је са сицилијанског острва у Шпанију како би јој представио старе кованице британске фунте које скупља за продају. Што се тиче Хавијера, он се управо попео на врх Рамоновог брда да види Севиљу. Потом је сишао са врха, трчећи до самог града.
Када је стигао у Севиљу, шетао се улицама тог града у намери да пронађе ковача његових потковица. Сусрео га је на једној од севиљских улица и питао га:

– Драги ковачу мојих потковица, хоћете ли ми направити потковице за мене?
– Не – на то ће ковач потковица – Ти си дивљи коњ и мораш да се вратиш тамо одакле си дошао.

И тако се мочварни коњ Хавијер вратио на Рамоново брдо. Када је стигао тамо, испричао је Рамону:

– Ишао сам у Севиљу по потковице. Сусрео сам ковача за моје потковице, али је он рекао мени да сам ја дивљи коњ и да се вратим тамо одакле сам дошао. У чему је проблем?
– Дивљим коњима се потковице не кују – одговори му Рамон.
– Сада знам – на то ће Хавијер.

Што се тиче газде Игнасија Море, он се појавио на дечијој пијаци на тргу код севиљске градске куће у потрази за још више кованица британске фунте, и то баш код малог Исидора Косте. Газда је лепо питао дечака који је продавао кованице британске фунте:

– Извините, али могу ли да купим још више кованица британске фунте?
– Наравно – на то ће мали Исидоро Коста.

И тако мали Исидоро Коста продаје још више кованица британске фунте газди ранча на севиљској равници. Међутим, и сам је газда хтео да продаје кованице британске фунте на једној севиљској пијаци. Он збиља није веровао у моћ вредности шпанске пезете. А шта је за то време радио отац Хавијеровог оца? Ништа! Он је заједно с његовим сином, Хавијеровим оцем, пио воду у којој се налази нијанса метала од којих се праве кованице шпанске пезете.
Игнасија је интересовала само моћ вредности британске фунте. Веровао је у њену моћ, а не у моћ шпанске пезете. Сматрао је да је шпанска пезета ништа у поређењу са британском фунтом. Када би продао кованице британске фунте на некој од севиљских пијаца, сви би ценили искључиво ту валуту. Пребројао је све кованице британске фунте које је управо купио од малог Исидора Косте и тамо пронашао један проблем.

– Две кованице новца не припадају британској фунти – започео је газда своје мишљење о проблему – Којој националној валути припадају, то ћу да питам Исидора лично.

Када је газда рекао своје мишљење о проблему, у његовој близини се створи још један сакупљач кованица новца. Он је био Хорасио Хименез и питао је газду Игнасија Мору о његовом проблему:

– За чега сте заинтересовани?
– Међу кованицама британске фунте сам пронашао две кованице новца које не припадају тој националној валути – започео је газда свој одговор – Ја заиста не знам којој националној валути стварно припадају и не знам да ли тај мали Исидоро поред кованица британске фунте продаје и кованице других националних валута.
– Ни ја то не знам – на то ће Хорасио Хименез – Шта ти мислиш? Да питамо тог малог Исидора?
– То сам и намеравао – одговори му газда – Тог малог Исидора Косту ћемо стварно питати у вези те две кованице новца.

И тако су газда Игнасио Мора и Хорасио Хименез пошли на дечију пијацу на тргу код севиљске градске куће. Али их на путу код дечије пијаце заустави саобраћајац који им каже:

– Стварно не знам да ли је данашњи дан за дечију пијацу на тргу код севиљске градске куће завршен.
– Онда ћете питати градоначелника Севиље за данашњи дан за дечију пијацу на тргу код градске куће – на то ће Хорасио Хименез.

И тада саобраћајац оде код градоначелника Севиље и објасни му причу:

– Видео сам два човека који су пошли на дечију пијацу на тргу код градске куће. Они су понели ствари за сакупљање кованица новца и хтели су да с малим Италијаном, који се зове и презива Исидоро Коста, разговарају само у вези са кованицама новца.
– Онда ће им њихов задатак и бити одобрен – на то ће градоначелник Севиље.

Када се саобраћајац вратио код газде Игнасија Море и његовог саборца Хорасија Хименеза, рекао им је:

– Улаз на дечију пијацу на тргу код севиљске градске куће вам је одобрен.

Газда Игнасио Мора и његов саборац Хорасио Хименез су то прихватили и отишли на трг код севиљске градске куће. Пронашли су малог Исидора Косту, а Хорасио му је објаснио проблем газде Игнасија:

– Мој саборац Игнасио је пребројао све кованице британске фунте које је купио од вас и тамо пронашао један проблем. Проблем је у томе да две кованице новца нису кованице британске фунте. Можете ли тај проблем објаснити мом саборцу?
– Тај проблем не могу да објасним – на то ће мали Исидоро Коста – Ни ја не знам којој националној валути припадају те две кованице новца које нису кованице британске фунте.

Али, мали Исидоро је код себе крио још један траг у вези две кованице новца непознате националне валуте. А тај траг је да су те кованице новца од гвожђа. Зато је газда Игнасио Мора морао показати малом Исидору две гвоздене кованице новца и поставити му питање:

– Да ли је истина да су те две кованице новца, а које не припадају британској фунти, од гвожђа?

Нажалост, мали Исидоро је на то питање није смео одговорити. И зато су газда Игнасио и његов саборац Хорасио отишли са дечије пијаце на тргу код севиљске градске куће. Одлучили су да узму два бицикла и да оду тамо где ће да сазнају мистерију две гвоздене кованице новца. Зашто?
То је приметио мали Исидоро Коста лично и позвао саобраћајца:

– Драги господине саобраћајцу, дођите!

И тај драги господин саобраћајац се створи код малог Исидора Косте. Он му рече:

– Драги господине саобраћајцу, пре него што они на бициклима оду, поставите им савет.
– Разумем, господине Коста! – на то ће драги господин саобраћајац.

И тако је саобраћајац отишао код газде Игнасија Море и његовог саборца Хорасија Хименеза који су се возили бициклима. Заустави их и каже им:

– На вашем путу су велике опасности.
– За нас нема никаквих великих опасности – на то ће газда Игнасио Мора.

Након њихове дуге вожње бициклима до места где ће сазнати мистерију две гвоздене кованице новца, ти бицикли су се покварили и тада су газда Игнасио Мора и његов саборац Хорасио Хименез одлучили да их баце. Хорасио предложи газди Игнасију:

– Хајде да ипак питамо Хавијеровог оца!
– У реду! – на то ће газда Игнасио.

До ранча газде Игнасија на севиљској равници су морали пешке, јер су морали да баце покварене бицикле. Такав пут их је скупо коштао. Морали су британским фунтама платити превоз аутобусом, а да не користе две гвоздене кованице новца непознате валуте. И када су стигли на ранч на севиљској равници, похитали су да питају Хавијеровог оца. Међутим, Хавијеров отац је побегао, а да је оставио свог оца самог да пије воду у којој се налази нијанса метала од којих се праве кованице шпанске пезете. Зато су газда Игнасио и Хорасио одлучили да ипак питају оца Хавијеровог оца у вези две гвоздене кованице новца:

– Извините, али знате ли нешто о том пару кованица новца?

Али, нажалост, и отац Хавијеровог оца је морао да бежи. Он и његов син, Хавијеров отац, су пошли на Рамоново брдо на заједнички ручак тамошњих мочварних коња. И зато су газда Игнасио и његов саборац Хорасио морали да чекају да се Хавијеров отац и његов отац врате на ранч. За то време се Севиља утихнула, јер је и данашњи дан за дечију пијацу на тргу код градске куће утихнуо.
Што се мочварних коња Рамона и Хавијера тиче, они су се изгубили у најмрачнијем делу њиховог брда. Није било излаза. И нису имали потковице. Сада када су у најмрачнијем делу њиховог брда, Рамон и Хавијер су постали предмет исмевања од стране других мочварних коња, што је за њих било нешто што није могло бити оправдано. Да ли овоме оправдање стварно служи?
А у ранчу на севиљској равници су газда Игнасио и његов саборац Хорасио ручали пилећу супу, начосе са пилетином, баштенску салату и зефире за десерт. Уз то су имали и вино произведено у мађарском граду Мору као пиће уз њихов ручак. Али су и даље чекали Хавијеровог оца и његовог оца.



Изгледа да заједнички ручак мочварних коња на Рамоновом брду траје дуже него што се увек може замислити. Али то заправо није био никакав заједнички ручак мочварних коња на том брду, него су се сви окупили да виде Рамона и Хавијера како су се изгубили у најмрачнијем делу брда. Хавијер је покушао да се извуче из најмрачнијег дела брда, али узалуд! Рамон му предложи:

– Могу ли се попети на твоја леђа?
– Наравно – на то ће Хавијер.

И тако се Рамон попео на Хавијерова леђа и тако изашао из најмрачнијег дела брда. Нажалост, Хавијер је морао чекати другог мочварног коња да му се попне на леђа.
За то време су газда Игнасио и његов саборац Хорасио разговарали о гвозденим кованицама новца непознате националне валуте. Хорасио је овим речима започео тај разговор:

– Не знам којој националној валути те две гвоздене кованице новца припадају. У ствари, нисам ја неки најбољи нумизматичар.
– Неко сигурно зна – на то ће газда Игнасио Мора – Ако до краја дана Хавијеров отац и његов отац не стигну до нашег ранча, пронаћи ћемо некога ко сигурно зна о тим гвозденим кованицама новца.
– Наравно – узврати му његов саборац Хорасио Хименез.

Нико од ове двојице нумизматичара није веровао да су те две гвоздене кованице новца имале најјачу моћ вредности. То су кованице новца коване још у време Гвозденог доба и пре почетка цивилизације на земаљској кугли. Претпоставља се да су те кованице новца коване од гвожђа са Скијаре, планине на североистоку Италије, и да су оне пронађене недалеко од оближњег насеља Педавене. Газда Игнасио то стварно није знао.
Одлучио је, ипак, да сачека Хавијеровог оца и његовог оца до краја дана. Када су се коначно вратили, газда Игнасио је питао Хавијеровог оца у вези гвоздених кованица новца:

– Знате ли о овим гвозденим кованицама новца?
– Наравно да знам! – тим речима је Хавијеров отац започео свој одговор – Те гвоздене кованице новца су некада имале најјачу моћ вредности. Коване су још у време Гвозденог доба и пре почетка цивилизације уопште. Од ког гвожђа су те кованице новца коване и где су пронађене, то ће вам рећи мој отац.

И отац Хавијеровог оца настави објашњење о гвозденим кованицама новца:

– Гвоздене кованице са најјачом моћи вредности јесу коване у време Гвозденог доба и пре почетка цивилизације, али су коване од гвожђа са планине Скијаре на североистоку Италије и пронађене недалеко од оближњег насеља Педавене.
– Сада знам! – на то ће газда Игнасио Мора.

И пита свог саборца, Хорасија Хименеза:

– Да ли сада знаш одакле су те две гвоздене кованице?
– Још увек не знам одакле су те две гвоздене кованице – то је био једини одговор који је газда Игнасио могао добити од свог саборца Хорасија.
– Онда... Хоћеш ли да ти објасним причу о те две гвоздене кованице? – то је било ново питање газде Игнасија свом саборцу Хорасију.
– Желим да знам – од Хорасија је коначно стигао један одговор с његовим разлогом.

И газда Игнасио му објасни порекло две гвоздене кованице које је сазнао од Хавијеровог оца и његовог оца:

– Од Хавијеровог оца и његовог оца сам сазнао да су те две гвоздене кованице новца имале најјачу моћ вредности и да су коване у време Гвозденог доба и пре почетка цивлизације на Земљи. Коване су од гвожђа са планине Скијаре на североистоку Италије и пронађене недалеко од оближњег насеља Педавене.
– То ми реци! – на то ће Хорасио.

Хавијеров отац и његов отац су у праву! Те две гвоздене кованице новца не припадају никаквој националној валути. Иако су имале најјачу моћ вредности, оне су коване у време Гвозденог доба. То је било тачно пре цивилизације. Газда Игнасио и његов саборац Хорасио су коначно добили одговор на неко питање. За то време су сви мочварни коњи, укључујући и Хавијера, изашли из најмрачнијег дела Рамоновог брда. Али проблем у томе није што то брдо има свој најмрачнији део, већ је тај најмрачнији део окружен свим брдима севиљске равнице. Пошто та брда имају тачно шиљате врхове и од најмрачнијег дела праве један круг, то место се зове ''Канон брдских врхова севиљске равнице''.

Hahaha, kakav mindfuck