Dirižabl 91

Dirižabl

U vihoru rata i ratnih strahota 1991.godine u Hrvatskoj licem u lice su se našla dvojica pripadnika različitih vojski. Hrvat je ranjen ležao dok je Srbin sa karabinjerom u jurišu bio spreman da puca ali neka tajanstvena sila ga je sprečila tako da je odlučio da zarobi protivnika. Obojica su bili veoma mladi.
Kad je došlo do prekida ratovanja Srbin je sa svojim ratnim zarobljenikom prevezen u Srbiju, gde je Hrvat primljen u bolnicu, kojom prilikom su obojica legitimisana. Hrvat je imao 19.godina i zvao se Mate Jure i poticao je iz grada Hvara, sa ostrva Hvara. Srbin se zvao Saša Dimić, imao je 18.godina i poticao je iz Predejana. Hrvat je po izlečenju pušten na slobodu i vratio se svojima. Saša je bio je sin bogatog seljaka koji je vredno radio tokom cele godine, posebno leti kad je uz redovne poljske poslove radio i u poznatom motelu kao konobar. Tako svakog leta. Pošto je puno slušao od školskog društva kako provode leto na Jadranu maštao je da jedne godine ode i on. Maštao je da ode na Jadran sa ribolovačkim alatom a nosio je bombe i karabinjer... I sve vreme mu je pred očima bila slika ranjenog Mateta. Pitao se ko je on, da li je fašista ili običan vojnik, verovao je potajno da je Mate ipak dobar. Često je odlazio u Crkvu na molitvu i ispovest. Mučilo ga je mnogo toga, posebno pitanje da li je od njegovih metaka neko stradao. On nikada nikoga ne bi ubio osim u samoodbrani.
Jednoga dana na njegovu adresu neočekivano stiže veliki paket iz Hrvatske sa potpisom porodice Jure i pisamcem u kojem se zahvaljuju na pošteđenom životu sina jedinca. U paketu je bilo mnoštvo primorskih proizvoda, rukole, raštana, vina, sireva, pršuta i ostalog. Saši pođoše suze na oči. Zatim je mnogo slušao o ratu u medijima i od komšija i drugova koji su imali sreću da prežive ratište i da se vrate. Međutim, uskoro se dogodilo nešto što je kod Saše presudilo da pokuša da živi novim životom u inostranstvu: dvojica drugova su mu poginula prilikom predaje. Razočaran je počeo da konkuriše za rad u inostranstvu. Posle mnoštva odbijanja, iz Lila u Francuskoj mu je sigao potvrdan odgovor. Presrećan je regulisao dokumentaciju i otputovao u Lil.
Uz put je promatrao divne predele i razmišljao o novom, srećnijem životu. Kad je stigao u Lil otišao je u fabriku gde je trebao da radi. Zakucao je na vrata službenika za ljudske resurse ovlašćenog za prijem kandidata za zaposlenje. Vrata su se širom otvorila i ugledao je Mateta koji ga je širom raširenih ruku sa osmehom dočekao.                  

Zorana Gavrilović