Andrea Baskin - TAMA I OSVETA Lutkareva igra, Nova POETIKA, 2013.

Probudio se u podzemnom carstvu. Zaključio je da mu je dosadno. Toliko dugo se nije igrao, a nosio je vatreni poriv u krvi. Ponovo je sve jednolično – tišina i mrak. Period rutinskih dešavanja trajao je dovoljno. Upao je u kolotečinu. Dani su postali prazni kao glave njegove „dece“. Pokušao je da promeni nešto, ali bezuspešno. Bila mu je potrebna nova igra.
Zanesenost igrama je došla do razmera kada se mogla nazvati opsednutošću. Glavna strast mu je bila da manipuliše ljudima. Eh, kako su naivna smrtna stvorenja.
Zadovoljavala ga je brzina kojom je savladao veštinu po kojoj je dobio najnoviji nadimak – Lutkar.
Žeđ za novim izazovima pojačavala se iz dana u dan. Ovaj put je moralo da bude originalno. Najsurovije moguće.
Vreme je da postavi rekord.
Da napakosti žrtvi. Pokvari joj život. Uništi nadu. Stvori nove igrače. Oseti moć kontrole. To je uzbudljivo, adrenalin od kog postaješ zavisan.
Obukao je omiljeno karirano odelo i stavio šešir identičnih šara. Crno-belo. Um mu se svodio samo na dve krajnosti. Sive nijanse su bile van postojanja i nisu se računale kao mogućnost.
Nakezio se jezivoj prilici u ogledalu. Sat je glasno otkucao ponoć.
Prišao je stolu sporim koracima. Pokreti su mu bili gracilniji od ženskih, a opet, zračio je preteći.
I pored toga što je živeo sam, uvek je sve bilo zaključano – opsesivna želja za kontrolom. Ključeve je nosio oko vrata. Okrenuvši odgovarajući dva puta u ključaonici, iz poslednje fioke pažljivo je izvukao staklenu šahovsku tablu.
„Igra može da počne!“, izjavio je nepostojećem protivniku.
Pomerio je belog pešaka dva polja napred.

Knjigu možete kupiti u Delfi i Vulkanovim knjižarama ili DIREKTNO kod izdavača SA POPUSTOM OD 30%

Kupi knjigu

Roman ,,Tama i osveta'' Andree Baskin je vrlo dinamično delo. Autorka definitivno ne okoliša. Nema digresija na sporedne tokove, postignute su zanimljivost i tajanstvenost, ali karakteri nemaju težnju da se bakću dubokoumnim dilemama.
Nakon pročitanog jasno je da autorka ima potencijal. No konačno delo, ovakvo kakvo je, po meni može se oceniti dobrim i zabavnim, ali pod uslovom da čitalac ima 17,18,19 i možda koju godinu više. Neću reći na žalost, jer i to je uspeh. I to je nešto. Mnogo je onih čija literatura ne može da dobaci ni tu jednu određenu ciljnu grupu ili generaciju.
Baskin je koncizna, jasna, vredna. Potencijala ima da se osvoji i nešto starija, zahtevnija publiku, ali konkretno u ovom delu, mislim da to nije postignuto.
Da je moja kritika dobronamerna istaći ću da u istom paketu kritikujem i samog sebe, odnosno svoju sopstvenu prvu knjigu koju sam objavio u istoj, tridesetoj godini u kojoj je Andrea objavila ovu. Ti naši fantazi prvenci su dosta slični. Ona je odabrala vampire, a ja vilinsko carstvo s pokojim džinom i patuljkom. Za taj prvi okušaj, mislim da oba dela nisu lopa, ali tek kao prvi pokušaji. U slučaju nekog dubljeg ocenjivanja, tu nešto i fali.
NOVO VREME, NOVI ZAHTEVI
Ako za temu odaberemo vampire, moramo imati na umu da godišnje, na planeti izađe bar 200 naslova s tom tematikom uz dvadesetak filmova. U periodu od pola veka, to je nekih 10 000 romana. Isto važi i za vile, duhove kao temu i sl. Da bi neko napisao 10 001. roman o tome, on mora da ponudi nešto novo. Nešto što neće ličiti ni na šta dosad.
Originalnost u pristupu je imperativ da bi novi čitalac odabrao baš Vaše, a ne neko postojeće delo. Ako se mnogo tog ponavlja u Vampirskim Dnevnicima (motiv da postoje dobri vampiri koji piju samo životinjsku krv il' uzimaju od transfuzije) onda nismo ništa posebno uradili.
U ,,Tami i Osveti'' postavka je takva da imamo dva klana vampira. Na čelu jednog je kraj Maksimilijan, zajedno sa svojim sinom ,,Lutkarom Razzianom'' koga zabavlja borba dva klana pa sve beleži na svom šahovskom polju. U drugom klanu je istraživačica Aleksandra zvana Leks. Postala je vampirica zahvaljujući Maksimilijanu koji se pretvorio u slepog miša i želi da mu se osveti zbog tog.
Iz ovog proističe da je Leks u klanu pozitivnih vamoira u kome su još i Nikolas sa svoja dva sina. Ipak i takva Leks nekad gricne i koga treba i kgo ne treba. Likovi van Leks su usputni tako da roman malo podseća i na igricu u kojoj treba doći do onog glavnog kroz više nivoa. Leks se u neke na prvi pogled zaljubljuje. S drugima vodi ljubav, a i svdokinja je nekih borbi. I sama je neodoljiva čak i za ubicu vampira pa i za žene (Žizel).
Dopalo mi se što nije sve crno belo pa ni Maksimilijan nije klasičan negativac već Leks dolazi u iskušenje da padne i na njegov šarm.
Tako će glavna junakinja sretati mnoge od kojih većina, moramo priznati, baš i nema neku funkciju (Izidora, drugi Nikolasov sin..., Tiberius, Dimitrije, Žak). Jedna od sporednih junakinja s početka tako se brzo pomirila s tim da je vampir da ne deluje baš logički. U stilu: Ok. Sad kad sam vampirica, šta je tu je. Hajmo bar na neki vampir party? Leks na kraju sreće Maksimilinana i sređuje ga. Ok. Ali šta sa tim? Po čemu bi taj roman bio poseban u odnosu na more drugih?
Pritom javlja se i jedan logički problem. Kako neko može biti ubijen ako je već mrtav? Ubiti vampira značilo bi ospokojiti ga, posleti u mejnstrim smrt koja je na višem stepenu, znači maltene dobro delo. Pa ipak Nikolas bi se zbog smrti (duple?) svog sina vampira, svetio.
U jednom momentu knjiga je više obećavala jer je nagoveštena baš baš zanimljiva tema tipa – Šta uraditi da mi vampiri ponovo budemo ljudska bića? Tu sam se oduševio i ponadao da će roman ići u tom pravcu koji jeste originalan. Ipak od nagoveštaja se nije išlo dalje.
Ono šta me je definitivno odbilo je deo u kom ispada da je roman pro-hrišćanski. Naime pojavljuje se objašnjenje da su nekad na Zemlji živeli anđeli, prva deca Boga. Andrea je doduše malo pojasnila da je i crkva lažljiva i da je pričala pogrešno, ali opet čim su neupitni anđeo i bog... da ne dužim dalje.

KORENSPONDIRANJE SA STVARNOŠĆU
I kada je reč o fantastici, autoru opet ne treba da bude dozvoljeno da potpuno liši čitaoca izvlačenjem bar jedne poente koju će moći da primeni u realnom životu. Šta bi u realnosti bilo najsličnije vampirizmu? Bilo bi to energetsko isisavanje, raketiranje mafijaša ali i zarazne bolesti. Nekad sifilis, kuga, danas hiv virus. Vampir i nosilac hiva imaju simboličku sličnost. Vampir više nije ljudsko biće, dok je nosilac hiva diskriminisan i gubi ugled, prava koju ljudska bića treba da imaju. Vampir zarazi čoveka ugrizom krvi, dok je kod hiva zaraza putem seksa ili ponovo krvi što je negde slično.
Mislim da je vampirska tema doživela procvat upravo zbog sličnosti sa sidom. Uzmimo bilo koji roman o mladim vampirima i samo zamenimo vampirizam za hiv-pozitivizam, a sisanje krvi sa seksom, sve ostalo u nekim romanima može ostati isto.
Dakle manimo fantastiku ako je samo fantastika bez primene i na život kroz simbole. Kada sam došao do dela koji nagoveštava borbu da se vampir povrati u ljudsko biće, to mi se dopalo. Tu već postoji jedan bol, žal... jedna dublja patnja. Bilo bi bolje da se to produbilo. Umesto toga nastavljen je hod po trouglu – malo lutanja, malo seksualnosti, malo borbe pa ukrug. Da bi se zainteresovala čitalačka publika u zrelim godinama i sa većim zahtevima, fali tu jača dilema, univerzalnija poenta.
ISKAZ
Što se lietarnog dela tiče, za pohvalu je dinamika iskaza. No lepota varira. Imamo tako jednu lepu rečenicu gde ne fali metafora i poređenja, ali nju smene naredne četiri koje su isuviše obične, rekli bismo novinarske.
Novinarski način pisanja, gde je sve tačno i jasno rečeno, bez minimalnog udaljavanja od eksplicitnosti, je takođe legitiman, al' moraš biti Hemingvej da bi to sve imalo težinu.
Autorka je sve dala na tanjiru, ali inteligentnije rešenje je pred čitaocu psotaviti izazov da i sam nešto zaključi.
BRAVURE, LEPA POREĐENJA, METAFORE...
- Dani su postali prazni kao glave njegove dece
- Glasni otkucaji sata odzvanjali su kao eho u praznom stanu
- Živi zid zelenila
- Mešavina straha i adrelina kuljala joj je kroz vene
- Činilo joj se da prošlost ima mnogo paralela sa sadašnjošću, samo se materijal stolova promenio.
- Rekao je praznini koja je nemo odgovorila tišinom
- Misli kao da su odjednom dobile boju. Stopile su se u jednu. Crvenu.
- ... prozlaznika koji su joj izgledali kao švedski sto.
- Imao je savršeno lice. Mrtvo, a opet puno života.
- Noć e stegla grad u čist zagrljaj.
- Šta si poslednje jela? Ludu kravu?
- Čitala je lica kao da su mape. Svaka bora, svaka crta imala je priču.
- Oči sive kao kišoviti dan
- serviran crvima
- Moraćeš da izvedeš putovanje u sebe.



Ima i negativnih primera suvišnosti. Tako je iza pasusa u kom šišmiši napadaju Leks stavlejan rečenica – Nisu bili nimalo prijateljski raspoloženi.
Ili – Iza rečenice u kojoj joj se želudac prevrće, stavljeno je – Postalo joj je loše.

ZAKLJUČAK

Iako je Andrea sugerisala da bi mogla ovaj roman da prevede na engleski ili nemački jer se prevodima bavi i tako pokuša da prođe na strano tržište, moj predlog je da se ipak energija utroši u novi roman. Upravo zato što je vidljiv potencijal i za dinamiku i za postizanje mistike, zanimljivosti, vidi se da autorka može da sklopi i nešto daleko bolje uz određen trud.
Fabula koja se svodi na osvetu istraživačice ujedene i povampirisane, glavnom krivcu za njenu sudbinu, nije dovoljna za skretanje pažnje.
Mora se smisliti nešto originalnije, a to nije baš toliko nemoguće kao što se čini.

PRIMER 1: Povezati vampire s temom politik. Osmisliti da se u zemlji održavaju izbori, a da inspektor policije sumnja da je jedan od kandidata vampir. On agažuje detektiva i detektivku ili samo detektivku koja će morati da se udvara svim kandidatima ne bi li odredila u kome se krije avet. Ona se prerušava u starletu i ide od jednog do drugog, a svi političari su na starlete slabi, ne bi li otkrila tajnu. Stavlja čak i lažni vrat s venama ne bi li se zaštitila.
Na kraju bi bio štos da se ispostavi da iako otkriva vampira on je dobar, daleko manji energetski vampir od ostalih. Da je daleko veći vampir sam insepktor policije koji namerava da zombira sve bivše partizane na dan izbora ne bi li glasali za levog kandidata (zna se da pokojnici dobijaju pozive), kao i pojedini ministar koji bi isto zombirao i oživeo sve četnike.
Treba u svakom slučaju napraviti nešto novo.

PRIMER 2: Na izboru za miss jedna kandidatkinja je vampirica, ali predsednik žirija koji se priprema sa takmičarkama u Dubaiju, to ne zna. Vodi sve kandidatkinje na brod, a vampirica isisava najbogatijeg šeika u Emiratima i preuzima mu jahtu.

PRIMER 3: Mafija rekatira lokale, a vampir brani red i mir.

U svakom slučaju treba napraviti nešto novo. Vampire obraditi iz ugla koji dosad niko obradio nije. Uz to je i humor imperativ novog doba.

Sve u svemu, Andrea potencijal ima i reći ću da je dobro što joj je ovaj roman izašao. Dobre stvari odavde forsirati na dalje, a one loše ispraviti i prevazići.