Utisci su vrlo pomešani. Uglavnom pozitivni.

Ono šta je sigurno je da je reč o vrlo, vrlo komplekson romanu.

Sigurno je da su autori vrlo talentovani i maštoviti i da umeju mnogo da pruže čitaocu.
Samo pisanje udvoje je veliki poduhvat. Retko kad to ispadne savršeno. Koliko god da je dupla mašta prednost, toliko može i da odmogne.



Mene koje mi padaju na pamet su te da sam više uživao u konkretnim delovima nego u celini.
Vrlo jak deo mi je susret Alekse iz budućnosti sa Slobodanom Miloševićem. Taj dijalog me je vrlo nasmejao i zabavio.

Izuzetan deo bi je i lezbo seks Anđele kao i seks sa životinjom.

Opisi, metafore i poređenja vrlo su vešti. Neki stvarno obaraju s nogu.

Nasuprot njima postoje i delovi koji kao da su jednostavno prepričani i tako zbrzani.
Ovo je inače fenomen i kod svetski poznatih pisaca.
Neki delovi fantastični, drugi zbrzano-prepričani.

Ipak delo ima i dosta mana. Čini mi se da je tako kompleksan koncept morao da ima drugačiji pristup.

Mnogo toga je samo zagrebano, likovi uvedeni, ali ne i zaokruženi niti sa jasnom svrhom.
Mnogo toga je i teško pratiti.

Ne isključujem da je problem u samom čitaocu. Moguće da ja nisam bio ni dovoljno skoncentrisan svaki put kad  sam uzimao knjigu u ruke, ali mi se čini da je imenovanje različitih junaka istom imenom samo s različitim nadimcima (Jedan Aleksa Lakić je Laki, drugi je Omega, treći je Junior) doprinosi nepotrebnoj komplikaciji.
Tu su i dve Magdalene s različitim prezimenima (Simonović i Ranitijević) a i Ana se takođe preziva Simonović.

Neke od porodice su brojne. Previše je likova, a većina njih nisu naročito potrebni.
O nekima se pak previše priča (Magdalena), a nisu toliko bitni.

Roman na mene ostavlja utisak mozaika čiji su pojedinačni kamenčići savršeni u boji i kvalitetu, ali koji je mogao biti veštije sklopljen.

Autori su u svakom slučaju profesionalci pa ću rado pratiti i dalje njihov rad.

Šarčevićeveva dela znam od ranije. Janić mi je novi momenat.

A sad bih izdvojio jezičke bravure koje su vredne pamćenja...

- Uvio je u sedam vokabularnih oblandi
- Imao je bradu na kojoj su se gnezdili ostaci doručka
- Sedeo je ko da mu je kopriva pod guzicom
- Gubio se po zamamnim obrisima i dvosmislenim osmesima
- Ljubio ju je kao da dušu želi da joj ukrade
- Pomerala se poput lahora stvarajući u njemu besnu i neopozivu plimu
- Trebalo je stvoriti samostalni svet koji je neće usisati u sopstvene bezdane.
- Sisala sam joj bradavice kao novorođenče
- Bila je i slana i kiselkasta i slatka. Sve u isti mah. Otvorena poput knjige.
- Bili su to blagi ugziri. Tek da bi je primorao da se pomera prema njegovim potrebama (opis seksa sa psom)
- U prostoriju stupi žena nalik buldogu u vikoplast opremi
- Velika je to loza. Puno ogranaka. Mnogo pupoljaka
- Glas mu je najviše podsećao na brudnanje pospanog grizlija
- Sveštenikove se crte pregrupisaše u savršeni prototip zabrinutog učitelja
- Uspavana kao rimska statua
- bela joj se haljina rascvetala u krvavi cvet
- Kod kreiranja njenih gena sve je naštelovano na maksimum
- Vreme je preskočilo petlju i ustalilo se na novoj niti
- Oblaci su se suludo kovitlali tvoreći konfuznu stihiju rumenožutih preliva
- Imao je lice kao da su ga remasterovali za filmski spektakl
- Lepa kao lasica u kokošinjcu
- Shvatio sam da smo lice i naličje istog ogledala
- Nije to proizvodnja pašteta sa povrćem pa da ga izvode kako im se ćefne.
- Da mu je rekao da je zemlja ravna ploča, lakše bi mu poverovao.

Pavle Teofilović