Stipanov dućan

Jednom…..možda…čak i vrlo verovatno, i bude ostvaren ovakav scenario budućnosti kakav su opisali Lazar Janić I Stevan Šarčević u romanu “Sam, ispod šljive”. Kažem vrlo verovatno, jer se upravo, na ovom evropskom tlu, dešavaju neke stvari, javne i tajne, koje vrše selekciju naroda po raznim osnovama. Pripreme za budućnost su uvek dalekosežne, temeljne i jako dugo traju, tako da liče na istoriju napisanu nevidljivim rukama pojedinaca. Podela sveta je budućnost koju ne mogu izbeći ni Srbi.

Lepo napisano štivo. Jednostavnost rečenica je odličan način da se opišu...

Naučno-tehnološke revolucije donele su radikalne promene, preobražavajući univerzum u globalno selo. To je mesto kada naučna fantastika postaje naša stvarnost, i tačka u kojoj započinje stvaralačka misao pripovedanja Stevana Šarčevića. Izmaštani svetovi vode nas kroz nove dimenzije življenja ovaploćene u interplanetranim vozovima, novim sojevima, implantima, veštačkoj inteligenciji, ali i osvešćuju spoznaju o opstanku ljudskih slabosti. Šarčevićevi prozni zapisi drže nas zarobljene u trenutku kada je „... ispred nas evolucija, iza nas revolucija,...

Nedaleka budućnost, Vojvodina, selendra koja je probijanjem transevropskog koridora pretvorena u trgovački centar. Mlada učiteljica, Jasmina, biva otpuštena i pada u očaj. U međuvremenu pristiže velegradski policajac Đorđe, istražujući surovi zločin i među njima se rađa ljubav.  Slučajno otkriva da je žrtva zločina zbog koga je stigao Jasminina rođena sestra.

Njegovim povratkom u Beograd otkriva se svet elektromobila, korporacija i kiborga, ali istovremeno i svet bandi, siromaštva i bezakonja, zaražen naizgled neizlečivim virusom.

Pa opet u takvom svetu deluju drevne sile....

Priča  “A LEPO SU MI GOVORILI”

Lidija Beatović

Što se “A lepo su mi govorili” priče tiče, reći ću samo da je humor također predivna i prekrasna stvar, to ne samo u prozi nego i uopšte, ali ni sa njim ne bi trebalo preterivati. Ta postavka vremenske petlje mi je bila prilično zanimljiva čak i u neaktivnom “sedim i pričam ti priču” formatu, ali je manir pripovedanja mi je nekako banalizovao tekst sve do melodrame pančlajna.
No dobro, izvedba se da uvežbati ako se ima volje, tako da stvarno nije smak sveta, biće sigurno tu napretka idući put.


Filip Nikolić

„Knjiga na jedan dah“ – tako bih ja opisala roman „Kolevkine hronike“ i to bi bio najbolji i najprecizniji opis ove knjige.
Za ovo delo se mora odvojiti vreme i skloniti negde u stranu, da bi se mogli na miru uneti u svet kroz koji vas detaljno sprovode autori. Uz obilje bogatih i maštovitih opisa, nemoguće je ne osetiti se delom priče. A ona teče kroz više likova, koji delaju istovremeno. Radnja, iako je smeštena u budućnost, hiljadama godina posle nuklearne katastrofe, kroz čitanje ponekad navodi da pomislite kako se nalazite u srednjem veku. Civilizacija nije napredovala, već naprotiv......

Pozicija urednika oduvek je donosila izvesne prednosti, kao i mane, uostalom, baš kao i svaki drugi posao, naravno. Mane se uglavnom tiču činjenice da ste prinuđeni da jedan tekst čitate i po nekoliko puta, ma koliko dosadan i nezanimljiv bio, ili da ga uređujete, kad su jezik, stil, gramatika, kompozicija, smisao... u pitanju.
S druge strane, upravo vam taj višestruki ili višeslojni, kako god hoćete, uvid u tekst pruža mogućnost da na nekoliko različitih nivoa u njemu uživate. Prvo kao lektor/korektor, potom kao urednik i najzad kao čitalac. Dok dođete do ovog poslednjeg – naradite se pošteno....

Radnja romana nas vodi trista godina u budućnost, tačnije u 2311. godinu. Svet je isparčan na nekoliko velikih geopolitičkih celina, među kojima se po izuzetnom blagostanju ističe Evropa, jedinstvena republika naseljena jednim narodom. Njeni stanovnici žive gotovo isključivo u megalopolisima. Čak i ako nisu zaposleni, uživaju visoke apanaže koje im omogućavaju luksuzan život. Poslove koje niko ne želi, obavljaju roboti i dolpengengeri, beslovesna klonirana čovekolika bića upravljana sistemima iz gradova. Negde na granicama Evrope vode se ratovi, o kojima se uglavnom zna preko herojskih saga emitovanih...

Ispred nas evolucija, iza nas revolucija, a mi u sredini…



Borba je jedan od osnovnih ljudskih imperativa. Borba za očuvanjem, za slobodu, ljubav, sreću, hranu, krov nad glavom. Vidovi borbe različiti su. Neko se bori ćutanjem, neko gromoglasno, drugi upornošću, treći lažima i prevarama,
etvrti perom, peti oružjem... Svako od nas stvara umetnička dela upravo iz potrebe za borbom – protiv mučne svakodnevice, protiv zaborava, slomljenog srca, melanholije...
Stevan Šarčević ponosno stoji na tom putu. I on se bori protiv svih zala i nedaća koje su nas tokom godina snašle,...

Radnja roman “Kaurinova kletva” odvija se u budućnosti,  obuhvatajući nama poznati region. Centralno mesto zauzima Grad koji predstavlja pandan savremene Sodome i Gomore. Grad u kome su eskalirala sva zla savremenog društva, kao rezultat  „kada ljudi sebi dozvole neobuzdane slobode“: vladavina političke i farmaceutske mafije, policija u službi očuvanja vladajuće manjine, vojska u službi same sebe,  širenje veštački proizvedenih virusa  i gušenje sloboda, maloletničke bande zadojene revolucionarnim idejama, ruševine, pustoš, zagađenje, razorne sintetičke droge, ljudi kao mašine, seksualna izopačenost,...

Tokom vojne operacije dolazi do prvog kontakta sa vanzemaljcima. Vojni šifrarnik dospeva u posed moćne korporacije. Dešavaju se vremenski paradoksi i anomalije, otvara se magijski portal. Događaju se samoubistva prouzrokovana muzikom. Izbija krvavi građanski rat. Nauka napreduje, kloniraju se davno izmrle životinje, stvaraju se androidi sa ljudskim mozgom i nova oružja za masovno uništenje, a neki ljudi stiču besmrtnost. Virtuelni svet zamenjuje stvarni svet. Zemljani stižu do zvezda, međutim, sukobljavaju se sa kolonistima sa Venere koji žive u sasvim drugačijem društvenom uređenju. Na Zemlji...

Izdavač: CS Independent Publishing Platform (May, 2016)

ISBN-10: 1533093954
ISBN-13: 978-1533093950

106 strana




Čuvenu izjavu kako su "pjesnici čuđenje svijetu", Stevan Šarčević (Subotica, 1962.) svakako potvrđuje. Ovu zbirku poezije "Mehanika žrtvenog obreda" pročitala sam nekoliko puta. Prvi put lako, brzo i znatiželjno. U svega nekoliko minuta, savladala sam...

„Knjiga Predaka. Proročanstvo toliko staro da je preraslo u legendu, a legenda u priču za malu decu. Ta bajka o sablastima što dolaze iz nepojamne daljine, o muškarcu koji nije onaj koga vide i koji će ukrasti svetlo, pokoriti Vanuke, proći kroz vatru i pokloniti ga ljudima, o detetu što će izjednačiti vrste što hodaju uspravno...“
Da li će se proročanstvo obistiniti ili će napori inteligentnih bića da spasu Zemlju, Kolevku – genetskog materijala iz kojeg su nastali nakon kolonizacije udaljenih planeta, propasti?
„Kolevkine hronike“, koautorsko delo Stevana Šarčevića i Darka Savića, roman...

Utisci su vrlo pomešani. Uglavnom pozitivni.

Ono šta je sigurno je da je reč o vrlo, vrlo komplekson romanu.

Sigurno je da su autori vrlo talentovani i maštoviti i da umeju mnogo da pruže čitaocu.
Samo pisanje udvoje je veliki poduhvat. Retko kad to ispadne savršeno. Koliko god da je dupla mašta prednost, toliko može i da odmogne.



Mene koje mi padaju na pamet su te da sam više uživao u konkretnim delovima nego u celini.
Vrlo jak deo mi je susret Alekse iz budućnosti sa Slobodanom Miloševićem....

Zbirka poezije „Na tragu svetlosti", „ Argus", 2013
Roman „Sam, ispod šljive” sa Lazarom Janićem, Argus, 2013
Roman „Kaurinova kletva", Argus, 2014
Zbirka priča „Dolazak tame", Nera, 2014
Roman „Kolevkine hronike" sa Darkom Savićem, „ Argus", 2016
Zbirka poezije „Mehanika žrtvenog obreda", „ Amazon", 2016

Priča „Serum”, „Meteor 44”, 1990
Priča „Čuvar”, „Meteor 46”, 1990
Priča „Poslednja oaza”, „Meteor 47”, 1990
Priča „Nukleus”, „Meteor 49”, 1991
Priča „Nebo u očima“, „Meteor 51”, 1991
Priča...

TRAGIČNI JUNAK I OČAJ

Opredeljenje za poetski, pesnički ili prozni izraz, ta nedoumica u kojoj se autor Stevan Šarčević nalazio, najzad je razrešena. Srećno po njega, a i nas, čitaoce. Pobedio je pesnik u njemu.
Ponekad se čini ( ubeđenja sam gde će tako ostati i ubuduće) kako još nije postao svestan činjenice da se u poeziji bolje snalazi, bolje izražava, preciznije prenosi ono do čega mu je stalo: osećanja u kojima se nalazi.
Jer, Šarčević ne radi ništa drugo u svom izrazu, bilo u stihu bilo...

Zbirka Dolazak tame pisca Stevana Šarčevića sadrži 22 priče + jednu novelu + predgovor, recenziju, biografiju i bibliografiju.
Knjiga je odštampana na 236 stranica, u tiražu od 500 primeraka, a izdavač zbirke je Udruženje IK Nera iz Beograda.

Ono što na početku moram da istaknem, a što mi se kod Šarčevića jako sviđa je da su mu skoro sve priče smeštene na domaći teren, odnosno na naše prostore, bez obzira o kojoj se vremenskoj epohi radilo, i to je u startu veliki plus za njega od mene, jer mi je muka od amerikaniziranosti domaćih autora koji radnje svojih priča i romana...