Stevan Šarčević - KAURINOVA KLETVA, Nova POETIKA, 2014.

Zamislite staklenu kuglu kako u laganim zamasima plovi oko Plave planete i prikuplja podsvjesne grozote svih živućih bića, pa ih onda dijeli "po zasluzi" herojima razigranih ljudskih drama praćenih erotikom, ljepotom, slabostima i zagonetkama. Osjetiti ćete se bespomoćno sa okusom meda ili žuči u ustima, ali s nepodijeljenom pažnjom u slasti čitanja romana koji sve to nosi u sebi. "Kaurinova kletva", prvi samostalni roman Stevana Šarčevića, ne prikazuje stvarnost, čak ni ono što bi stvarnost mogla biti, ali, kao i u svim njegovim djelima... bilo pričama ili pjesmama... probuđeni prednji režanj mozga govori vam da je u temelju svih tih grozomornosti i nastranosti... uvijek i jedino ljubav s velikim LJ. Ritam romana zavarava, od laganog gotovo uspavljujućeg početka do dijelova grube fantastike i pojačavanja tempa čitanja u isčekivanju finala, koga čitatelj neće dobiti na pladnju. Mora proći sve tamne i svijetle točke romana upijajući beznadežnost, mučnost te radost, čulnost i snagu, da bi na kraju zavolio likove kao izdvojena brdašca u ravnici s kojih se vidi velikodušnost životnih prostranstava u daljini.

N.S. Grubešić

Kupi knjigu

Osvrt sa "ART ANIME"


"Kaurinova kletva" donosi veliku priču o ljubavi smeštenu u mračnoj budućnosti srpskog podneblja, na kome se susreću elektromobili, kiborzi, moćne korporacije sa jedne strane i teško siromaštvo, bezakonje, epidemija smrtonosnog virusa i drevni veštičji red sa druge. Glavni protagonisti su policijski inspektor koji istražuje misteriozno ubistvo počinjeno negde u Vojvodini, i sveže otpuštena učiteljica, koju tom prilikom upoznaje. Među njima se ubrzo rađa ljubav, a nakon što se inspektor, vođen tragovima zločina, vrati u Beograd i bude zaražen virusom, niz nesporazuma dovešće do neočekivanih i fatalnih obrta u životima dvoje zaljubljenih. Veštičje Sestrinstvo, teški kriminal, prostitucija i krvno predodređenje samo su neki od izazova s kojima će se suočiti ovo dvoje nesrećnih ljudi.

Radnja romana “Kaurinova kletva” odvija se u budućnosti, obuhvatajući nama poznati region. Centralno mesto zauzima Grad koji predstavlja pandan savremene Sodome i Gomore. Grad u kome su eskalirala sva zla savremenog društva, kao rezultat „ kada ljudi sebi dozvole neobuzdane slobode“: vladavina političke i farmaceutske mafije, policija u službi očuvanja vladajuće manjine, vojska u službi same sebe, širenje veštački proizvedenih virusa i gušenje sloboda, maloletničke bande zadojene revolucionarnim idejama, ruševine, pustoš, zagađenje, razorne sintetičke droge, ljudi kao mašine, seksualna izopačenost, marginalizovano hrišćanstvo. Nasuprot marginalizovanog hriščanstva, glavna ulogu u romanu poverena je Sestrinstvu, čiji su sledbenici žene i na čijem čelu se nalazi Aginica. Grupacija čija je delatnost donekle satanizovana - posebni obredi, ubistva, bavljenje travarstvom, seksualne orgije, preobražaj ličnosti ljudi i njihovo pretvaranje u konje za vuču...

Kaurinova kletva, ili pre legenda, razvija priču u formi trilera koja ide ka ostvarenju predskazanih događanja. Dinamična priča sa oštrim, ponekad nedorečenim rezovima u samom toku priče i na momente preteranim forsiranjem opisa sado-mazo scena, vodi nas kroz borbu za nosioca prstena i novu Aginicu, propast Sestrinstva i prevrat u društvu. Veoma interesantno izgrađeni glavni likovi, posebno Azre, nezaobilazna ljubav kao pokretački lajt motiv, prožimanje tehničo-tehnoloških dostignuća budućnosti sa legendama iz prošlosti, diskutabilne vrednosti poklonika hrišćanstva, samo su neki od odlika Šarčevićevog SF ljubavnog trilera.

Roman završava borbom za uništenje Sestrinstva, koja je ujedno iskorišćena i za rotiranje pozicija u kruga moći između glavnih drajvera društvenih promena: politike, crkve, vojske, monarha. Nastupilo je „vreme ovaca“ , obilja svega a siromaštva duše. Sestrinstvo? Posejano seme nastavlja da niče iza manastirskih zidina ....

Danijela Milosavljević

Savršeni romani gotovo da i ne postoje.
Tako perfektna nije ni ,,Kaurinova kletva’’, ali jeste knjiga uz koju sam uživao.
Ponela me je više nego dve izvikane strane knjige koje sam na letovanju ostavio na pola, ne bih li se posvetio ,,Kaurinu’’.

GENERALIJE

Šarčević ima dara za pravljenje atmosfere što se ne susreće često.
Rečenice obiluju jakim metaforama i poređenjima. Fabula je manje kompleksna nego kod ,,Šljive’’ što znači da lakše drži pažnju. Ipak neka rešenja nisu baš najsrećnija.

Narativni deo (otprilike svaka druga glava) je bolje napisan u odnosu na ostale glave. Kvalitetan je za razliku od nekih poglavlja ,,bez subjekta’’ koji više liče na rezime.
Vidi se da autor nije uživao podjednako u pisanju svih delova. U nekim istaknuti su svi detalji i rasplinuta mašta, dok su drugi prepričani čisto da vidimo šta se desilo u međuvremenu.

Za neke stvari sam u dilemi da li su vrline ili mane. Reč je o takozvanom zavaravanju čitaoca.
Naime, maltene do samog kraja mi ne znamo ko je naratorka. Ne znamo kako se zovu njena majka i baka. U tim delovima niko nikome se ne obraća imenom.
U poglavljima koja idu paralelno, vidimo lekarku koja je veoma perverzna, mahom lezbejskih sklonosti, ali i veoma surova prema ženi koju želi da uvuče u zamku.
Ja uopšte nisam povezao da je to odbegla majka sa ranča konja.
Da pri kraju nije napisano lično ime žene, nikad ne bih mogao da povežem. Majka naratorke je otišla u svet zbog osiromašenja jer je otac u napadu ludila zapalio imanje i konje. Nju sam zamislio kao siroticu, ali se ispostavilo da je u velikom gradu ta ista žena (Alida) nešto sasvim drugo.
Bio je to za mene veliki šok.

No taj efekat iznenađenja, kao što rekoh, nije mana. Bar nisam siguran. Da je odrađen majstorski jeste.


SEKSUALNOST

Druga stvar koja takođe ne mora biti mana, ali jeste preteranost i netipičnost jesu ženski likovi. Od šest junakinja (Jasmina, Alida, Azra, Branka, Milena, baka), čak četiri su biseksualke, više pro-lezbejskih sklonosti, sklone sado-mazo igrarijama.
Mislim da je to nepotrebno.
Androfilija iliti ljubav prema muškarcima, postoji tek kao sporedna. Muškarci su tu i tamo bitni samo dok se ne pojavi prilika da se bude sa ženom.
Pa tako Jasmina čim proba čari Alidinog tela, zaboravi na inspektora Đorđa.
Azra je takođe opsednuta golotinjom svoje učiteljice (Jasmine).
Sama Alida je na farmi bila tipična supruga i majka, da bi se u velikom gradu predala čarima žensko-ženskog seksa.
Jedini lik za koga mi je logično da je u tom fazonu je vlasnica bordela Branka koja proba sve nove kandidatkinje za prostitutke.

Toliko forsiranje lezbejstva, osim ako roman nije o njima, a ovaj ipak nije, je preteran.
Po anonimnim anketama sa engleskih univerziteta skoro 97 % žena su čisto heteroseksualne. Oko 2,7 % su biseksualke, a svega 0,3 % su čiste lezbejke.
Od sto žena dakle samo tri imaju potrebu za intimnošću sa ženom. U delima Šarčevića maltene da nema žene koja tu priliku propušta.
Međutim postoji tu još nešto. Lezbejke u praksi uopšte nisu onakve, kakvim ih predstavljaju upornićima. Iz razgovora sa nekima od njih koje su posećivale lezbo žurke po Beogradu, čuo sam da je stvar potpuno suprotna od predrasuda. OD 100 lezbi na žurki, njih 80 biće deo nekog para koji je vrlo stabilan i čije su članice verne jedna drugoj godinama. Na tim žurkama ni traga od orgija, varanja. Ima posesivnosti i ljubomore.
Psihijatar Marić na tv-u skoro reče da se, za razliku od muških gejeva ali i muških heteroseksualaca gde je veliki broj sklon avanturama sa strane, lezbejke zaista vole na duge staze. I među njima ima izuzetaka i avanturiskinja ali su daleko ređe od onih sklonih vezama. Maltene 3% žena izdvojeno 3 %.

Tako da je Šarčević ili upoznao Biljanu Kosmoginu ili je pisao o ženama iz mašte muških s/m poklonika.
No naravno ni to ne mora biti mana. To je jednostavno svet budućnosti kakvu je Šarčević vidi. Većina je tu negde izgubila emotivnost i prešla na hedonistička uživanja tako da je i to legitimno.


LIKOVI

Glavna mana bio bi mi nagli prelaz Azre od pitome, povučene gotovo dobre devojčice sklone jahanju konja, prebrzo dolazimo do scene gde Azra, shvatavši da ima veštičije moći, zlostavlja učiteljicu Jasminu.
Rečenice – Mama nije dozvolila da je potpuno poživotinjim. A toliko sam sanjala o čupanju učiteljičinog jezika i lomljenju kostiju u nekim delikatnijim šakama – jednostavno ne ide uz dotadašnji Azrin karakter.
Uzročno-posledičnog razloga za ovakav stav prema učiteljici nema jer Jasmina nikad nije bila surova prema svojoj učenkici. Čak joj je bila ljubimica.
Reč je dakle o istoj maloj Azri koja je našla napuštenu kobilu Srnicu, sa bakom joj vidala rane i pomogla. Ona je tu nežna fina, pa čak i kad prebije tu kobilu ona to čini sa motivom jer je s tom kobilom izgubila na trkama i to od surove i zlobne konkurentkinje.
Međutim iznenadni prelaz od devojčice do monstruma koji bi učiteljici pretvorenoj u kobilu da isčua jezik iz čista mira, meni je nejasan. Književnost se slabo bavila psihopatama.
Što se tiče ostalih likova fali diferencijacija. Alida je surova na isti način kao i Branka, dok je Jasmina večita pasivna žrtva.
Jasminina ubijena sestra je prebrzo zaboravljen lik. Njeno ubistvo moralo bi biti rasvetljenije.
Što se tiče Milene ona se previše brzo vezuje za Đorđa.
Kod Milene i Jasmine postoji dupliranje motiva. I jedna i druga imale su sestre koje su žrtve bordela.

FABULATIVNOST

U fabulu sam sasvim proniknuo tek kad mi je Stipan odgovorio na neke moje nedoumice na privatnu poruku. No to ću shvatiti kao moju grešku i nekoncentrisanost (Knjigu sam čitao intenzivno, pa napravio veliku pauzu i tako u dva koraka).
Fabula donekle dobro funkcioniše (Prepričavanje Andree Baskin pre početka je bilo neotrebno i to ni u jednom romanu nisam video).
U hipotetičkoj Srbiji monarhisti su smenili republikance operacijom Iskon.
Ta operacija podrazumevala je opsadu enklave gde su veštice iz Sestrinstva, pa i Azra sa svojom familijom ali i Jasmina koja je krvni pretendent na presto.
,,Sestrinstvo’’ je slaba tačka republikanskog režima jer su Republikanci tu kompromitovani time što su vršili orgije sa članicama.

E sad… Ja mislim da je u 21. ili 22. veku orgijanje političara širom bordela ili kampova sa vešticama, premali razlog da bi se uključile i vojska i uvelo neko vanredno stanje.
Meni ovo jednostavno nije bio jak motiv.
Mislim da je to moralo temeljnije. Kurve koriste svi političari sveta. Berluskoni se nimalo nije potresao kad su mu iznalazili da je redovno korisio usluge kurvi. Čak je i priznao da jedva čeka da ga penzionišu pa da s njima bude pet puta nedeljno. Popularnost mu posle toga nije pala ni za procenat.

Meni se jako dopala moć da veštice pretvaraju žene u kobile, bar na način na koji žena poveruje da je kobila. Pre bih, kao motiv operacije protiv veštica, uveo neku zaista veliku moć veštica.
Recimo da su ,,prvu damu’’ Srbije ili kraljicu pretvorili u kobilu ili, da bude još interesantnije, neku ženu koja je funkcionerka strane zemlje od koje Srbija zavisi (Neki pandam Angeli Merkel).

Zamisli fabulu gde je neki strani posrednik od koga zavisi napredak Srbije ostao izgubljen u Srbiji, da bi se ispostavilo da su ga neke čarobnice pretvorile u pohotng konja. Meni bi to bio vrh!

Kompromitacija političara isključivo kurvanjem je nedovoljno i za život, a za književnost nedovoljno interesantno.
Čitava ideja i tema imala je mnogo više potencijala pa bih ja autoru, savetovao kod narednog romana, da najpre napiše samo fabulu na jednoj kucanoj strani, zatim da mu to odleži i onda danima da radi samo na tome ne bi li dobio najfunkcionalnije i najjefektinije rešenje.
Ovde mi ostaje žal što je atmosfera dosta dobra, ali bi fabula morala da bude jača.


OPŠTI ZAKLJUČAK

I pored svih navedenih mana, činjenica je da atmosfera koju nam je autor dočarao vuče čitaoce napred. Ja sam svaku deo knjige bogato vizualizovao. U glavi mi se sve odvijal u jarkim bojama i sa puno strasti.
Idejnost (koja je zaslužila nešto jaču fabulu), atmosfera u spoju sa dobrim metaforama i poređenjima su mi najveći kvaliteti romana.
Da, po običaju navedem rečenice koje su mi se dopale:

- U njemu je čučao oportunisa koji je rovario iznutra

- Duboke bore su svedočile o mnogo poljskih vetrova koji su ga produvali

- Bio je siguran da zna odgovor. Samo ga je zaturio negde. U lavirintu podsvesti

- Zadah tog mesta bio je jedinstvena aroma znoja, urina, prekuvanog povrća, hemikalija o očaja

- Ja sam Branka, starateljica ovog skromnog doma. Bordel rekoste?
Ne volim tu reč. Ja ovo smatram pribežištem za decu. Ovde su sigurni, nahranjeni, jednom rečju zbrnuti.

- Planovi su se najednom počeli osokoljeno rojiti

- Biti ubijen ili se zadaviti? Razlika je akademska

- Oči su mu bile duboki zdenac tuge i nepoverenja

- Ujutru su je okupali, tucali, nahranili i vezali u kuhinji. Predveče su je odveli pred publiku. Sve tek umetnički performans, stilizovani prikaz besmisla sveta. Tako joj rekoše

- Među nogama je bila ružičasta i rastvorena poput cvetnih latica.

- Sjatile oko ledenica nataloženih dahom životinje na krajevima metalnih žvala

- Nije me više zanimalo istraživanje dubina Dugonoginog ždrela, vlaga njene vagine ni topla unutrašnjost čmara. Ne. Sad sam htela da je otvorim drugačije.



Pavle Teofilović